петак, 25. децембар 2009.

Stevan Raickovic - U MOJOJ GLAVI STANUJES

U mojoj glavi stanujes: tu ti je
soba i mali balkon s kog puca
vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slusas kako mi zakuca
srce k'o zivi leptir iz kutije.

Ja ti odskrinem vrata: niz basamake
silazis u vrt za kog niko ne zna.

Na povetarcu lebdis poput slamke
( Dok za to vreme, mozda,neoprezna stojis
na nekom rubu, ispred zamke... )

Nekad ( u mojoj glavi dok bas skaces
u morsku penu, ispod sunca, gola )

spazim te kako po kisi preskaces
barice, i sva u blatu do pola
zuris na posao s licem k'o da places.

Prolazi dan za danom i sva svota
vremena tvog se po dva puta zbira,
pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvog lica punog mira
da ne znas kako zivis dva zivota.

U mojoj glavi stanujes i dubis
crne i bele hodnike za moje misli:
kako mi bezis il' me ljubis?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo do spavam ti se nekud gubis......

Нема коментара:

Постави коментар