Miroslav Antic - KROJ

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe
i pokazivati svima.

Bices moj nacin odevanja, svega neznog i tajnog.

Pa i onda, kad dotrajes, iskrzanu i izbledelu

necu te sa sebe skidati. Na meni ces se raspasti.

Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju

ove detinje duse.

I da se vise ne stidim pred biljem i

pred pticama. Na poderanim mestima

zajedno cemo plakati.

Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati moju kozu s tvojom.

Ne znam da li me shvatas: to nije prozimanje.

To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji

miris, sav izatkan po nama.

Tetoviranje mastom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.

Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe

da se, ovako pokipeo, ne prehladim od

studeni svog straha i samoce.